Burzitis kolena, lakta, ramena i zglobova – simptomi i lečenje

Bol, otok i osetljivost u predelu zgloba često se pripisuju „upali zgloba“, ali uzrok ne mora uvek biti sam zglob. Kada je bol naročito izražen pri pritisku na određeno mesto, klečanju, oslanjanju na lakat ili podizanju ruke, jedna od mogućnosti je burzitis – upala burze. Ova tegoba može ograničiti rad, sport, san i svakodnevne pokrete, ali pravi pristup zavisi od mesta na kojem se javlja, uzroka i prisustva znakova infekcije.

Burzitis se često može smiriti konzervativnim merama, uz izmenu aktivnosti i stručno vođenu rehabilitaciju. Ipak, ne treba svaku oteklinu, bol ili crvenilo oko zgloba tretirati kao burzitis. Slične simptome mogu izazvati povrede, bolesti tetiva, artritis, giht ili infekcija, zbog čega je procena važna kada su bol i otok izraženi, kada tegobe traju ili se pogoršavaju.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je burzitis, koji su najčešći simptomi burzitisa kolena, lakta i ramena, kada je potreban hitan pregled i kako izgleda promišljen plan lečenja i povratka aktivnosti.

Šta je burzitis?

Burze su male vrećice ispunjene tečnošću koje se nalaze na mestima gde se kosti, tetive, mišići i koža pomeraju jedni preko drugih. Njihova uloga je da smanje trenje i olakšaju kretanje oko zgloba. Burzitis nastaje kada se jedna ili više burzi nadraže, oteknu i postanu bolne.

Burzitis se može javiti u različitim delovima tela, ali se često sreće u predelu ramena, lakta, kolena, kuka i pete. Zbog položaja pojedinih burzi, neke vrste su lako uočljive – na primer, otok na vrhu lakta ili ispred čašice kolena. Kod ramena je promena obično dublje položena, pa se češće osećaju bol pri podizanju ruke i ograničenje pokreta nego jasno vidljiv otok.

Važno je razlikovati burzitis od tendinitisa i artritisa. Kod tendinitisa je dominantno zahvaćena tetiva, dok artritis pre svega zahvata strukture samog zgloba. Ova stanja mogu postojati istovremeno ili davati slične simptome, zbog čega se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu mesta bola.

Zašto nastaje burzitis?

Najčešći uzrok burzitisa je kombinacija ponavljanog pokreta i ponavljanog pritiska na određenu burzu. Takvo opterećenje može biti povezano s poslom, hobijem, sportom ili svakodnevnim navikama. Kod mnogih ljudi nema jednog dramatičnog trenutka povrede; tegobe se razvijaju postepeno, nakon što se isti obrazac opterećenja ponavlja danima ili nedeljama.

Tipični primeri su radovi pri kojima se dugo kleči, oslanjanje na laktove za stolom, farbanje ili rad iznad glave, često bacanje lopte, dizanje tereta ili naglo povećanje intenziteta treninga. Direktan udarac ili pad takođe mogu iritirati burzu i pokrenuti upalnu reakciju.

Ponekad burzitis nije posledica samo mehaničkog opterećenja. Osteoartritis, giht i inflamatorna reumatska oboljenja, kao što je reumatoidni artritis, mogu biti povezani s njegovim nastankom. Infekcija burze predstavlja poseban oblik koji zahteva medicinsku procenu i odgovarajuće lečenje.

Određeni faktori mogu povećati rizik. Sa godinama se burzitis češće javlja, a rizik je veći kod aktivnosti koje uključuju ponavljanje istih pokreta ili dugotrajan pritisak na zglob. Prekomerna telesna masa može dodatno opteretiti kolena i kukove, dok nedovoljno zagrevanje i naglo povećanje sportskog opterećenja mogu doprineti iritaciji tkiva.

Simptomi burzitisa: kako ga prepoznati?

Simptomi zavise od mesta zahvaćene burze i od toga da li se radi o naglo nastaloj ili dugotrajnijoj tegobi. Najčešće se javljaju lokalizovan bol, osetljivost na dodir, otok, osećaj toplote i bol koji se pojačava pri pokretu ili pritisku. Koža iznad promenjene burze može delovati crvenije, a zglob se može osećati ukočeno.

Kod površinskih burzi, kao što su one oko lakta i kolena, vidljiv otok može biti glavni znak. Kod dubljih burzi, na primer u ramenu ili kuku, dominantniji su bol i ograničena funkcija. Neko može osećati nelagodnost samo u određenim položajima, dok druga osoba ima bol koji ometa oblačenje, penjanje uz stepenice, rad za računarom ili bavljenje sportom.

Simptom	Kako se može ispoljiti	Zašto je važan
Bol i osetljivost	Tup bol, neprijatnost pri dodiru ili bol pri određenom pokretu.	Pomaže da se prepozna mesto iritacije i pokreti koji ga pogoršavaju.
Otok	Lokalna „kvržica“, zadebljanje ili uvećanje predela oko zgloba.	Čest je kod površinskog burzitisa lakta i kolena, ali i druge promene mogu izazvati otok.
Toplina i crvenilo	Koža može biti toplija ili crvenija od okolne kože.	Mogu pratiti upalu, ali uz temperaturu i opšte loše stanje zahtevaju hitnu procenu zbog moguće infekcije.
Smanjen opseg pokreta	Teže podizanje ruke, savijanje kolena, oslanjanje ili hvatanje predmeta.	Može ukazivati na funkcionalno ograničenje i potrebu za pregledom.

Burzitis ramena: bol pri podizanju ruke

Burzitis ramena najčešće se odnosi na iritaciju burze u prostoru ispod vrha ramena. Osoba može osećati bol pri podizanju ruke iznad glave, oblačenju, češljanju ili dosezanju predmeta sa visoke police. Bol se ponekad pojača kada se leži na zahvaćenoj strani ili kada se ruka pomera ponavljano iznad glave.

Ova vrsta tegoba često se preklapa sa problemima rotatorne manžetne, tendinopatijom ili sindromom sraza u ramenu. Zato nije dovoljno zaključiti da je svaki bol pri podizanju ruke „burzitis“. Pregled procenjuje položaj, snagu, aktivni i pasivni opseg pokreta, bolne pokrete i eventualne znakove povrede. Kada lekar proceni da je potrebno, ultrazvuk ili druga dijagnostika mogu pomoći u razjašnjenju uzroka simptoma.

Burzitis lakta: otok na vrhu lakta

Burzitis lakta, često nazvan olekranonski burzitis, javlja se na zadnjem delu lakta, preko koštanog ispupčenja. Može izgledati kao mekši, jasno ograničen otok, a bol se najviše oseća pri oslanjanju na lakat ili pri savijanju i opružanju ruke. Dugo oslanjanje laktom o sto ili tvrdu podlogu, ponavljane sitne povrede i direktan udarac česti su mehanički okidači.

Kod burzitisa lakta naročito je važno obratiti pažnju na naglo rastuće crvenilo, toplinu, intenzivnu bolnost, sekret iz promene, temperaturu ili drhtavicu. Ovi simptomi mogu ukazivati na infekciju i zahtevaju hitan pregled, a ne masažu, grejanje ili samostalno „pražnjenje“ otoka.

Burzitis kolena: bol i otok pri klečanju

Burzitis kolena može zahvatiti nekoliko burzi, a čest je prepatelarni burzitis – iritacija burze ispred čašice kolena. Često klečanje pri poslu, radu u bašti, postavljanju pločica ili čišćenju povećava pritisak na ovo područje. Simptomi mogu uključiti otok ispred kolena, bol pri klečanju, osetljivost i osećaj zategnutosti.

Bol i otok u predelu kolena, međutim, mogu nastati iz različitih razloga. Povrede ligamenata ili meniskusa, artritis, giht, infekcija i problemi tetiva mogu imati sličnu sliku. Ako se javi izražen otok, nemogućnost oslanjanja, blokada pokreta, bol nakon povrede ili znaci infekcije, potreban je pregled kako bi se odredio uzrok i odgovarajući dalji korak.

Kada burzitis zahteva hitan pregled?

Burzitis izazvan pritiskom ili preopterećenjem često prolazi uz odgovarajuću zaštitu zgloba i promenu aktivnosti, ali postoje znaci koje ne treba ignorisati. Poseban oprez je potreban zbog mogućnosti infektivnog (septičkog) burzitisa, kada je burza zahvaćena infekcijom. U tom slučaju fizikalne procedure, kućne vežbe ili masaža nisu prvi korak – potrebno je da vas pregleda lekar.

Hitnu medicinsku procenu potražite ako imate visoku temperaturu ili osećaj jeze, ako se crvenilo i toplina brzo pojačavaju, ako je zglob veoma bolan, ako ne možete da ga pomerite ili ako se nakon povrede jave snažan bol i izražen otok. Pregled je potreban i kada se simptomi pogoršavaju ili ne pokazuju poboljšanje nakon jedne do dve nedelje osnovnih mera.

Osobe koje imaju dijabetes, oslabljen imunitet, reumatološko oboljenje, giht ili su već imale infekciju u blizini zgloba treba da imaju niži prag za javljanje lekaru. Ove informacije su važne jer uzrok određuje terapiju: bakterijska infekcija se ne leči istim pristupom kao burzitis nastao nakon klečanja ili preopterećenja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Lekar često može posumnjati na burzitis na osnovu razgovora i kliničkog pregleda. Važni su podaci o tome kada su simptomi počeli, da li je bilo povrede, kojim se aktivnostima osoba bavi, da li postoji temperatura i da li su ranije dijagnostikovani giht, artritis ili drugo oboljenje. Pregledom se procenjuju bolnost, otok, toplina, crvenilo, opseg pokreta i funkcija zahvaćenog područja.

Ako simptomi nisu tipični, ako je potrebno razlikovati burzitis od povrede ili druge bolesti zgloba ili postoji sumnja na komplikaciju, lekar može preporučiti dodatne analize. Rendgenski snimak može pomoći da se isključe drugi uzroci bola, dok ultrazvuk ili magnetna rezonanca mogu dati više informacija o mekim tkivima. U slučaju sumnje na infekciju ili giht, analiza tečnosti uzete iz burze može pomoći da se utvrdi uzrok.

U Fizio Family, pregled fizijatra predstavlja dobru početnu tačku kada bol, otok ili ograničenje pokreta utiču na svakodnevne aktivnosti. Fizijatar na osnovu razgovora, funkcionalne procene i postojeće dokumentacije može preporučiti sledeći korak u rehabilitaciji ili uputiti na dodatnu dijagnostiku.

Kada je potrebno detaljnije sagledati meka tkiva i zglob, lekar može preporučiti ultrazvučni pregled. Fizio Family pruža ultrazvuk zglobova kod bola, otoka, povreda i artritičnih promena; odluka o tome da li je ultrazvuk potreban donosi se na osnovu kliničke slike, a ne rutinski za svakog pacijenta.

Lečenje burzitisa: od rasterećenja do postepenog povratka aktivnosti

Lečenje burzitisa zavisi od uzroka i intenziteta simptoma. Kada se isključe infekcija i druga stanja koja zahtevaju specifično lečenje, plan najčešće počinje privremenim rasterećenjem nadražene burze i izmenom aktivnosti koja je do tegoba dovela. Cilj nije potpuno odustajanje od kretanja na duže vreme, već zaštita bolnog područja dok se simptomi smiruju i zatim promišljen povratak funkciji.

Osnovne mere kod nekomplikovanih tegoba

Kod nekomplikovanog burzitisa lekar može preporučiti da se privremeno izbegavaju radnje koje izazivaju bol ili direktan pritisak na bolno mesto. Kod burzitisa kolena to može značiti izbegavanje klečanja ili korišćenje podloge, dok kod lakta može pomoći prestanak oslanjanja na tvrdu ivicu stola. Hladan oblog umotan u tkaninu može se primenjivati kratko, oko deset minuta, da bi se ublažili bol i otok, ali se ne stavlja direktno na kožu.

Analgetici i antiinflamatorni lekovi mogu biti deo medicinskog plana, ali nisu isti izbor za svaku osobu. Hronične bolesti, druge terapije, rizik od neželjenih dejstava i uzrok burzitisa utiču na odluku o lekovima. Zato ih ne treba preporučivati niti kombinovati samoinicijativno, naročito ako simptomi ukazuju na infekciju.

Uloga pregleda i fizikalne terapije

Kada lekar potvrdi da je rehabilitacija primerena, fizikalna terapija može biti deo individualnog plana oporavka. U Fizio Family se fizikalni tretman planira prema stanju pacijenta i može kombinovati različite modalitete, manuelne tehnike, edukaciju o pokretu i vežbe, u skladu sa nalazom i terapijskim ciljem.

Kod burzitisa je izbor terapije posebno važan jer se pristup razlikuje između sveže iritacije, dugotrajnog problema, povrede i sumnje na sistemsko oboljenje. Terapija ne treba da „preskače“ procenu uzroka niti da se sprovodi preko akutno inficirane ili izrazito zapaljene regije. Bezbedan plan počinje pregledom, a zatim se prilagođava odgovoru pacijenta na terapiju.

Kineziterapija: vraćanje pokreta i kontrola opterećenja

Posle faze izražene iritacije, kineziterapija može pomoći kroz pažljivo dozirane vežbe usmerene na pokretljivost, snagu, kontrolu pokreta i postepeni povratak svakodnevnim aktivnostima. U Fizio Family kineziterapija podrazumeva aktivne, pasivne i aktivno-potpomognute vežbe, koje se biraju prema mogućnostima osobe i terapijskom cilju.

Na primer, kod ponavljanih problema s ramenom fokus može biti na kontroli pokreta lopatice, mišićima ramena i postepenoj toleranciji na rad iznad glave. Kod kolena se može raditi na snazi i funkciji noge, dok se kod lakta opterećenje aktivnosti i hvata postepeno dozira. Tačan sadržaj programa nije isti za sve i ne bi trebalo da se određuje samo prema nazivima dijagnoza sa interneta.

Dodatni fizikalni modaliteti – samo kada su opravdani

U određenim slučajevima, nakon procene, kao deo šireg rehabilitacionog plana mogu se razmatrati i dodatni modaliteti. HILT laser terapija u Fizio Family primenjuje se za određene mišićno-koštane tegobe, uključujući bolove u ramenu i kolenu, u okviru individualno prilagođenog tretmana.

Takođe, Tecar terapija može se koristiti kao deo šireg fizioterapijskog pristupa kod odabranih bolnih i funkcionalnih smetnji mišićno-koštanog sistema. Nijedna od ovih procedura nije univerzalno rešenje niti zamena za pregled, rasterećenje nadražene burze i program postepenog vraćanja funkcije. O njihovoj primeni odlučuje stručnjak nakon procene stanja i kontraindikacija.

Ako bol traje, postoji sumnja na povredu ili dijagnoza nije jasna, pregled ortopeda može biti važan deo daljeg usmeravanja.

Kako sprečiti ponavljanje burzitisa?

Ne može se sprečiti svaki slučaj burzitisa, ali se rizik i učestalost ponavljanja mogu smanjiti promenom opterećenja i zaštitom osetljivog područja. Ako posao ili hobi uključuju klečanje, koristite odgovarajuće štitnike ili mekšu podlogu. Ako se oslanjate na laktove, promenite položaj i izbegavajte tvrde ivice. Kod ponavljanih pokreta iznad glave ili sportskih aktivnosti uvodite opterećenje postepeno i pravite redovne pauze.

Zagrevanje pre zahtevne aktivnosti, vežbe snage prilagođene mogućnostima i održavanje telesne mase koja rasterećuje zglobove takođe mogu biti deo prevencije. Najvažnije je prepoznati obrazac koji je doveo do simptoma: da li je problem bio dugo klečanje, prebrz povratak treningu, ponavljanje istog pokreta bez pauze ili naglo povećanje opterećenja. Kada se uzrok promeni, smanjuje se verovatnoća da se burza ponovo nadraži na isti način.

Leave a reply